In memoriam

TEREZA KAPISTA ( Subotica 11.04.1930 - Beograd 28.04.2016)

Nedavno je preminula međunarodno poznata esperantistkinja i član Udruženja penzionera Stari grad Tereza Kapista. Iako je po rođenju subotičanka, po nacionalnosti Mađarica, ona je bila građanin sveta i svetski putnik.

Posetila je 58 zemalja na pet kontinenata, učestvujući na raznim esperantskim kongresima ili susretima, držeći predavanja različitih tematika i kurseve tog međunarodnog jezika. Održala je preko 130 kurseva raznih nivoa po čuvenoj direktnoj Čeh metodi, često mešajući i druge poznate metode učenja i uvek je imala uspeha. Držala je časove na raznim mestima: u modernim školama, pod skautskim šatorima, u kolibama, obrazovnim centrima... deci, iranskim ženama, avganistanskim izbeglicama, siromašnoj deci Burundija (Afrika), radila je sa Mađarima, Srbima, Turcima, Rusima, Brazilcima, Novozelanđanima itd.

Esperantom se počela baviti po odlasku u penziju 1985. godine. U E-Institutu u Hagu stekla je diplomu internacionalnog nastavnika E-ta. Po zanimanju pravnik, a potom i pedagog, uspešno je rukovodila beogradskim drustvom železničara esperantista i ED Nova sento. Učestvovala je na brojnim kongresima: UK 10 puta, ILEI 7 puta, Sat-a 9 puta, IFEF-a 12 puta itd. Boravila je u 58 zemalja sveta, uvek radeći za Esperanto. U Beogradu je 2006. organizovala SAT kongres, na kome su učestvovali esperantisti iz više od 50 zemalja sa svih kontinenata. Prevela je knjige Temudžin sin stepe od Tibora Sekelja, Usta puna zemlje B. Šćepanovića itd. Sama je napisala E-to jezik mira u Iranu, E-to jezik mira u Burundiju, Negde o nečem (mali deo doživljaja), lektorisala je brojne tekstove, pomagala u noviranju velikog E-rečnika PIV (izdao SAT u Parizu), redigovala zbirku pesama na E-tu Grete Štol, a nedavno je pisala o položaju žena romkinja u Srbiji u jednom E-časopisu, prevela titl za dokumentarni film o Milutinu Milankoviću, radila na prevodu jedne knjige i poslednji put pričala o E-tu (14.04. 2016) na RTS I u emisiji Tako stoje stvari. Jednostavno, radila je do poslednjeg dana svoga života i katkad govorila da bi mnogo toga još uradila da je ranije krenula sa E-tom .

Tereza je bila A član UEA (svetske esperantske organizacije) iz Roterdama.

Bila je uključena u tzv. Pasošku uslugu esperantistima (besplatno prenoćište i sl) i ugostila mnoge posetioce Beograda iz Koreje, Japana, Rusije, Turske , Francuske, Australije, Kine itd. Svojim kćerima, unučadima i praunucima ostavila je veliko kulturno bogatstvo, a beogradskim esperantistima zavet da šire Esperanto.

Tereza je otišla u sećanje, ali njen bogati duh neće umreti dok postoji Esperanto.